Zaštitne rukavice biraju se prema konkretnom riziku na radnom mestu. Nije dovoljno da budu udobne, odgovarajuće veličine ili napravljene od poznatog materijala. Najpre treba znati od čega ruke treba zaštititi: od posekotina, uboda, hemikalija, toplote, hladnoće, prljavštine, vibracija, mikroorganizama ili kombinacije više rizika.
Pravilno izabrane zaštitne rukavice pomažu da rad bude bezbedniji, precizniji i lakši za kontrolu. Pogrešan izbor stvara lažan osećaj sigurnosti, naročito kod rada sa hemikalijama, oštrim ivicama, vrelim predmetima i alatima koji prenose vibracije.
Koje zaštitne rukavice odgovaraju mehaničkim rizicima?
Mehanički rizici obuhvataju habanje, posekotine, cepanje, ubode i udarce. Pojavljuju se kod rada sa limom, staklom, alatom, kablovima, građevinskim materijalom, drvetom, ambalažom i mašinskim delovima.
Za ove poslove biraju se zaštitne rukavice sa oznakom EN 388. Oznaka pokazuje nivo otpornosti na mehanička opterećenja i pomaže da se razlikuju lagane radne rukavice od modela namenjenih zahtevnijim poslovima.
Kada su potrebne rukavice otporne na sečenje?
View this post on Instagram
Rukavice otporne na sečenje koriste se kada rad uključuje:
- lim
- staklo
- oštre ivice plastike
- noževe i skalpele
- metalne profile
- kablove
- delove sa oštrim završecima
Za ovakve poslove treba gledati oznaku za otpornost na sečenje, a ne samo debljinu materijala. Tanje rukavice sa odgovarajućim vlaknima nekad pružaju bolju zaštitu od debelih radnih rukavica bez sertifikovane otpornosti.
Kada su bitni otpornost na habanje i ubod?
Otpornost na habanje važna je kod rada sa betonom, ciglom, drvetom, grubim metalom, kartonom i alatima. Rukavice koje se brzo troše gube zaštitnu funkciju, pa u ovim poslovima treba birati čvršće materijale i premaze.
Otpornost na ubod važna je kod rada sa žicom, ekserima, oštrim ostacima materijala, otpadom i pakovanjima sa metalnim spojnicama. Za rad sa medicinskim iglama ili sličnim predmetima potrebne su posebne rukavice namenjene tom riziku, jer obične radne rukavice ne pružaju dovoljnu sigurnost.
Koje zaštitne rukavice se biraju za rad sa hemikalijama?
Kod hemikalija izbor zavisi od tačne supstance, koncentracije i trajanja kontakta. Nitril, neopren, lateks i PVC ne ponašaju se isto prema uljima, kiselinama, rastvaračima, deterdžentima i industrijskim hemikalijama.
Za hemijsku zaštitu treba gledati oznaku EN ISO 374. Oznake tipa A, B ili C pokazuju nivo ispitane zaštite, dok slovne oznake upućuju na konkretne hemikalije za koje su rukavice testirane.
Zašto materijal nije dovoljan podatak?
Oznaka materijala govori od čega su rukavice napravljene, ali ne govori automatski koliko dugo štite od određene hemikalije. Dve nitrilne zaštitne rukavice različite debljine i kvaliteta imaju različitu otpornost.
Zato treba proveriti:
- naziv hemikalije
- koncentraciju
- vreme kontakta
- da li postoji prskanje ili potapanje ruku
- da li hemikalija nagriza materijal
- preporuku proizvođača za zamenu
Koje greške su najopasnije kod hemijskih rizika?
Kod hemikalija su najrizičnije sledeće greške:
- izbor rukavica samo prema boji ili debljini
- korišćenje istih rukavica za različite hemikalije
- predugo nošenje nakon kontakta sa agresivnom supstancom
- neproverena otpornost na rastvarače
- korišćenje oštećenih rukavica
- zanemarivanje zaštite podlaktice kod prskanja
Kod rada sa hemikalijama zaštitne rukavice treba zameniti čim postoji sumnja na oštećenje, omekšavanje, pucanje, promenu oblika ili prodor tečnosti.
Koje zaštitne rukavice štite od toplote, plamena i varnica?
Toplotni rizici se javljaju kod zavarivanja, brušenja, livenja, rada sa vrelim predmetima, parom, pećima, gorionicima i toplim metalom. Za ove poslove koriste se zaštitne rukavice sa oznakom EN 407.
EN 407 obuhvata različite vrste termičkog rizika: kontakt sa toplotom, plamen, konvektivnu toplotu, zračenje toplote i prskanje rastopljenog metala. Zato nije dovoljno da rukavice budu debele. Potrebno je proveriti za koju vrstu toplote su namenjene.
Kada su potrebne rukavice za zavarivanje?
Rukavice za zavarivanje koriste se kada postoji kontakt sa:
- varnicama
- vrelim metalom
- toplim alatima
- kratkotrajnim plamenom
- grubim metalnim površinama
Za zavarivanje su potrebne duže rukavice koje štite i deo podlaktice. Materijal treba da izdrži varnice i toplotu, a šavovi treba da budu izrađeni tako da ne oslabe pri radu.
Kada su potrebne rukavice za kontakt sa vrelim predmetima?
Kod rukovanja vrelim predmetima treba proveriti temperaturu, vreme kontakta i površinu predmeta. Kratak dodir toplog dela nije isti rizik kao držanje vrelog komada metala nekoliko sekundi.
Za ove poslove treba obratiti pažnju na:
- deklarisanu otpornost na kontaktnu toplotu
- dužinu rukavica
- materijal dlana
- otpornost šavova
- mogućnost brzog skidanja u hitnoj situaciji
Koje zaštitne rukavice odgovaraju hladnoći i vlazi?
Rad na otvorenom, u hladnjačama, skladištima, transportu i zimskim uslovima zahteva zaštitne rukavice koje čuvaju ruke od niske temperature i vlaženja. Hladnoća smanjuje osećaj u prstima, pa se smanjuje i kontrola alata, paketa i materijala.
Šta treba da imaju rukavice za hladne uslove?
Za hladne uslove treba birati zaštitne rukavice sa:
- termoizolacijom
- postavom koja ne smeta pokretima
- spoljnim slojem otpornim na vlagu
- hvatom prilagođenim mokrim površinama
- dovoljnom dužinom oko zgloba
Kod rada u vlažnom okruženju rukavice treba da spreče prodor vode. Mokra postava brzo hladi ruke i smanjuje udobnost tokom rada.
Kada debljina smeta bezbednosti?
Predebele rukavice smanjuju preciznost, naročito kod rada sa sitnim delovima, komandama, kablovima i ručnim alatom. Za hladne uslove treba naći ravnotežu između izolacije i pokretljivosti prstiju. Rukavice koje ometaju hvat stvaraju novi rizik, posebno pri prenošenju tereta i radu na visini.
Koje zaštitne rukavice se koriste za ulja, mast i klizave površine?
Kod rada sa uljem, mašinskim delovima, mazivima i vlažnim predmetima glavni problem je hvat. Materijal koji je bezbedan na suvoj površini gubi kontrolu kada dođe u kontakt sa uljem.
Koji premaz pomaže kod boljeg hvata?
Za klizave površine biraju se zaštitne rukavice sa premazima koji pomažu stabilan hvat, kao što su nitrilni, penasti nitrilni ili drugi industrijski premazi namenjeni masnim i vlažnim uslovima.
Treba proveriti:
- da li je dlan premazan
- da li su prsti premazani
- da li je premaz pogodan za ulje
- da li rukavice zadržavaju pokretljivost
- da li materijal propušta tečnost kroz gornji deo
Kada je potreban pun premaz?
Pun premaz koristi se kada se ruke izlažu većoj količini ulja, prljavštine ili vlage. Delimičan premaz odgovara poslovima gde je najvažniji hvat dlana, dok gornji deo ruke treba da ostane prozračan.
Koje zaštitne rukavice se biraju za mikroorganizme i higijenski rad?
Rizik od mikroorganizama prisutan je u zdravstvu, laboratorijama, prehrambenoj industriji, čišćenju, komunalnim poslovima i radu sa kontaminiranim površinama. Za ove poslove koriste se rukavice namenjene biološkoj zaštiti, uz odgovarajuće oznake i jasnu namenu.
Kada se koriste jednokratne rukavice?
Jednokratne rukavice koriste se za kraće zadatke, higijenski rad i zaštitu od kontaminacije. One nisu zamena za radne rukavice kod mehaničkih, toplotnih i težih hemijskih rizika.
Pogodne su za:
- pregled i higijenske zadatke
- rad sa hranom
- laboratorijske postupke
- čišćenje uz blaže preparate
- zaštitu od prljanja i kratkog kontakta
Kada jednokratne rukavice nisu dovoljne?
Jednokratne rukavice nisu namenjene za rad sa oštrim predmetima, grubim materijalom, visokim temperaturama, teškim alatima i agresivnim hemikalijama bez provere hemijske otpornosti. U tim situacijama potrebne su zaštitne rukavice sa odgovarajućim standardom i većom mehaničkom otpornošću.
Kako izabrati zaštitne rukavice kada postoji rizik od vibracija?
Vibracije se javljaju kod rada sa brusilicama, bušilicama, pneumatskim alatima, čekićima, testerama i sličnom opremom. Produžen rad sa vibracijama opterećuje šake, prste i zglobove.
Šta je važno kod antivibracionih rukavica?
Kod ovog rizika treba birati rukavice koje imaju:
- sloj za ublažavanje vibracija
- stabilan hvat alata
- dovoljno savitljive prste
- materijal koji ne klizi
- odgovarajuću veličinu
Antivibracione rukavice ne uklanjaju rizik u potpunosti. Potrebni su pravilno održavanje alata, kraće izlaganje, pauze i organizacija rada.
Oznake na zaštitnim rukavicama
One su važnije od opisa na pakovanju, jer pokazuju za koje rizike su rukavice testirane.
Najvažnije oznake su:
- EN 388, za mehaničke rizike
- EN ISO 374, za hemikalije i mikroorganizme
- EN 407, za toplotu i vatru
- EN 511, za hladnoću
- oznaka veličine
- piktogrami
- uputstvo proizvođača
- rok upotrebe kod pojedinih modela
Kako održavanje utiče na zaštitu?
Zaštitne rukavice štite samo dok su ispravne. Pukotine, istanjeni delovi, probušeni prsti, oštećeni šavovi i promena materijala znače da zaštita više nije pouzdana.
Kada treba zameniti zaštitne rukavice?
Zamena je potrebna kada se pojave:
- rupe
- posekotine
- istanjeni dlanovi
- oštećeni prsti
- kruti ili omekšani materijal
- tragovi hemijskog oštećenja
- oštećeni šavovi
- smanjen hvat
- neprijatan miris nakon kontaminacije
Kako ih čuvati?
Zaštitne rukavice treba čuvati na suvom, čistom i provetrenom mestu, dalje od direktnog izvora toplote, ulja, hemikalija i oštrih predmeta. Hemijski kontaminirane rukavice treba odvojiti od ostale opreme i zameniti prema uputstvu proizvođača.
Zaključak
Zaštitne rukavice treba birati prema riziku koji postoji tokom konkretnog posla. Mehanički rizici zahtevaju oznaku EN 388, hemikalije zahtevaju proveru EN ISO 374 i otpornosti na tačnu supstancu, dok toplota, plamen i varnice zahtevaju oznaku EN 407. Za hladnoću, vlagu, ulja, mikroorganizme i vibracije treba proveriti posebne karakteristike, jer svaka grupa rizika zahteva drugačiju zaštitu.
Pravilan izbor počinje procenom rada, a završava se proverom oznaka, veličine, udobnosti i stanja rukavica. Kada su ti elementi usklađeni, zaštitne rukavice pružaju sigurniju zaštitu i omogućavaju bolju kontrolu tokom rada.
